Zabluda zvana išijas

Zabluda zvana išijas: Zašto nameštanje kičme i operacije ne rešavaju uzrok bola? Moj dugogodišnji istraživački rad, vođen isključivo željom da pomognem bolesnoj osobi, doveo me je do mnogih epohalnih otkrića. Jedno od najvećih saznanja do kojih sam došao jeste da išijas (ishijadikus) – onako kako ga zvanična medicina predstavlja – zapravo ne postoji. Samim tim, dosadašnji načini lečenja ovog stanja bili su potpuno pogrešni i zasnovani na velikoj zabludi.

Zvanična medicinska dijagnoza tvrdi sledeće: „Kada je pritisnut nerv, on prenosi bol iz lumbalne kičme u nogu, uzrokujući trnjenje i žarenje duž noge sve do stopala.“ Istina je da bol u lumbalnoj kičmi i te kako postoji, ali uzrok tog bola nikada nije pritisnut ili uklješten nerv!

Narodni koren reči: Šta zapravo znači „išijas“? Sam naziv „išijas“ u našem narodu zapravo je nastao od reči ušinuti se. Kada ljudi kažu: „Ušinuo sam se“, „Nešto me je ušinulo“, „Šinulo me u leđima“ ili „Izšinuo sam se“, to u bukvalnom prevodu znači samo jedno – ukočilo me u leđima. To ni u kom slučaju ne znači da je u pitanju bol koji proizvodi nerv. Složićete se sa mnom da u ljudskom telu imamo mnogo drugih sistema i tkiva koja mogu da reprodukuju bol. Zašto bi to morao da bude baš nerv? Pravi uzrok bola kada se „ušinemo“ jeste specifična vrsta uklještenja i blokade krvnog suda, a isto tako i limfni sud usled zagušenja može i te kako da reprodukuje snažan bol. Nervi, naravno, igraju ključnu ulogu jer bez njih ne bismo imali nikakav osećaj u telu, ali oni sami ne proizvode taj bol – oni samo prenose informaciju do mozga da na određenom mestu u tkivu postoji problem.

Primer: Kako nervi zaista funkcionišu? Da bismo to najpraktičnije razumeli, posmatrajmo jedan svakodnevni primer. Ako u mraku slučajno šutnemo nogaru stola ili stolice, zaboleće nas „do srca“. Međutim, prsti na nozi koji su udarili u sto nemaju oči i oni sami ne znaju zašto ih boli. Šta se tada dešava u našem telu? 1. Prst na nozi preko nervnih vlakana šalje hitan signal mozgu da je pretrpeo udarac. 2. Oči, koje su videle šta se dogodilo, šalju mozgu informaciju da je svesno šutnuta nogara stola, a mozak vraća povratnu informaciju da dotična osoba sledeći put gleda gde ide i da će taj bol brzo proći. 3. Sledeća faza i glavni zadatak nervnog sistema jeste da, po nalogu mozga, pokrene lučenje endorfiina (prirodnog hormona protiv bolova) kako bi se bol u prstu umanjio. A sada razmislite logički: ako sam nerv boli, a telesni bolovi mogu biti ekstremno jaki (toliko da čovek mora da prima najteže analgetike), da li bi taj isti nerv bio u stanju da istovremeno obavlja svoje složene funkcije i prenosi milione drugih informacija do mozga? Naravno da ne bi. Zato je nerv u ljudskom telu prirodno savršeno zaštićen od bola i praktično je imun na fizičko delovanje pritiska. On služi isključivo kao provodnik – baš kao telefonski kabl fiksne telefonije. Preko jednog telefonskog kabla možete istovremeno prenositi signal za glas, faks, grafiku i internet. Sve dok je kabl čitav, signali putuju nesmetano. Kada dođe do prekida u komunikaciji, problem nije u kablu, već u aparatima na njegovim krajevima. U našem telu, ti „aparati“ i krajnji korisnici signala su naši unutrašnji organi i sistemi – kardiovaskularni, limfni, digestivni ili reproduktivni sistem.

Zašto nas uče pogrešno i kuda vodi taj put? Ovo što čitate ruši sve što ste do sada znali i mnogima deluje kao nemoguća misija jer smo odgajani u uverenju da pritisak na nerv stvara bol. Zbog te pogrešne polazne tačke, kompletno dosadašnje lečenje išijasa u svetu krenulo je u pogrešnom smeru. Bol u lumbalnom delu kičme (regija L1, L2, L3, L4, L5 i S1) danas je omasovljen među starijima, a sve više pogađa i mlade ljude. Kada pacijent uđe u ovaj krug, on godinama prima agresivne terapije, a često posećuje i „kiropraktičare ili kostolomce“. Usled predugog trpljenja blokade i grubih, naglih pokreta tokom nameštanja, često dolazi do trajnog oštećenja: pucanja diskusa i curenja njegovog želatinskog sadržaja koji služi kao amortizer između pršljenova.

Čak i kada diskus iscuri i pršljen nalegne na pršljen, iritirajući okolna tkiva i krvne sudove, sam nerv se prosto utopi u pršljen i nastavlja da radi svoj posao prenosnika. Ali bol koji tada osećamo i dalje dolazi od priklještenih krvnih i limfnih sudova, a ne od nerva! Nikakvo nasilno „nameštanje“ ne može trajno rešiti ovaj problem. Nagli pokreti kiropraktike mogu doneti samo trenutnu, kratkotrajnu prokrvljenost i privremeno olakšanje, ali se bol uvek iznova vraća. Nakon nekoliko takvih ciklusa, tretmani gube svaki efekat i pacijent završava na operacionom stolu, gde mu se ugrađuju šipke ili veštački diskusi. Nažalost, ni operacija ne rešava uzrok – čovek nakon nje retko kada ponovo postane potpuno zdrav, a usled smanjenog kretanja telo prestaje da se čisti od toksina, što otvara vrata novim bolestima.

Rešenje nije u agresiji prema kičmi, već u oslobađanju i vraćanju prohodnosti krvnim i limfnim sudovima koji hrane taj deo tela. Tek kada njih odblokiramo, telu se vraća prirodna cirkulacija, a bol nestaje zauvek. Ostanite uz naš forum i aplikaciju, jer u sledećim tekstovima prelazimo na praktična rešenja kako da pokrenemo ovaj sistem. Jer zapamtite – ne sme ništa da boli! ________________________________________ Važna napomena o zdravlju i bezbednosti: Ovaj tekst prikazuje autorska istraživanja i zapažanja zasnovana na dugogodišnjoj praksi i ličnom iskustvu autora, i ne predstavlja zvanični medicinski savet niti dijagnozu. Za sve zdravstvene tegobe i pre uvođenja bilo kakvih terapeutskih promena, obavezno se konsultujte sa svojim izabranim lekarom.